230 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ГЕОРГИЈА МАГАРАШЕВИЋА

Давне 1793. године, 10. септембра, рођен је Георгије Магарашевић, великан из сремске равнице, родом из Адашеваца. Обележавању овог значајног јубилеја допринела је и Народна библиотека „Симеон Пишчевић“ пригодном изложбом у холу библиотеке, под насловом „230 година од рођења Георгија Магарашевића“.

Како је његов исказ у књизи „Знаменити Срби 19. века“ забележио књижевник и књижевни историчар Андра Гавриловић, можемо прочитати овде:
„Свештенство и многи други који се с науком у Србији занимају јесу тог чудноватог мненија, да њихов отачествени језик, којим јежедневно говоре, није ништа друго, већ Кириловог црквеног језика преображени, с турским речима са свим покварени дијалект, који би требало оставити по правди пастирима и простацима. Ово се предрасуђење оснива које на недостаточном познању оба ова дијалекта, старо-славенског и српског, које пак на конечном невежеству тога што мртви и живи језици могу бити и шта треба да буду.
Кад би многи народи изображеног света, којима је литератаура сада у најбољем цвету, имали овако богаторечиви, многообразни и благородни језик, који се савијати даје, као што је овај на који се толико виче, пастирски под јужним небом јужно благогласни српски језик!“

Дакле, као оснивач „Сербске Летописи“, најстаријег српског часописа, односно најстаријег живог часописа у Европи, Магарашевић беше млад, али марљив, савестан и предан професор новосадске гимназије, са жељом да доприноси не само тренутку у ком ради, већ да његов рад осете и будуће генерације.

Како по Георгију Магарашевићу, септембар је познат по нашим завичајцима, српским великанима, међу којима су Симеон Пишчевић и Димитрије Мита Орешковић. Поред домаћих личности, подсећамо и на имена светске књижевности који су такође рођени у месецу септембру.