Промоција књиге „У ноћи када је црвени месец плакао“ аутора Алексе Вилића

Свечана сала Библиотеке је у уторак 24. августа зрачила духом младости, богатством стварања песничке слободе, ентузијазмом и лаганим нотама гитаре. Свој рад представио нам је Алекса Вилић из Шида, аутор презентоване књиге „У ноћи када је црвени месец плакао“.

 

На самом почетку вечери, након поздравне речи директора Библиотеке Славице Варничић, обратила нам се Алексина професорица књижевности Маја Стокин, те од срца представила свог бившег ученика и његов досадашњи рад. Алексину прву промоцију књиге, такође је подржао и управник Српске књижевне задруге, господин Душко Бабић, те се обратио публици са неколико лепих речи о аутору.

Алекса Вилић рођен је 17. септембра 2002. године, основну школу је похађао у Шиду а средњошколске дане је провео у Карловачкој гимназији где се први пут и упустио у своја писанија. Данас је студент прве године Филолошког факултета у Београду, на одсеку за италијански језик, књижевност и културу.

 

Презентована збирка песама је на неки начин плод протекле 2020. године познате по ограниченим друштвеним окупљањима, те како Алекса каже, није ни сањао да ће се збирка песама обелоданити, јер сама по себи није била циљ, већ склоп преношења емоција на сам папир. Његове песме и таленат за писање, још почетком гимназијских дана, препознала је његова професорица књижевности Маја Стокин, која га је бодрила током трајања конкурса и дуги низ година уназад била велика подршка и помоћ, баш као и током ове (уједно и прве) ауторове промоције књиге.

 

Уз њену подршку и своју преданост, Алекса је успео и у ванредним околностима да изрази свој таленат и љубав према писаној речи као и да пренесе емоцију на читаоце услед чега је жири 28. Поетског конкурса одлучио да му додели 1. награду „Десанка Максимовић“, која подразумева и штампање презентоване публикације.

 

Књига „У ноћи када је црвени месец плакао“, представља обиље дубоких емоција обједињених у 36 наслова, међу којима се сасвим заслужно истиче прва песма збирке „Полароиди“:

#1
ако се икада сретнемо
у смеђим очима јелена
и препознамо наше гласове
међу цвркутом птица
држаћу те за руку да
се не изгубиш међу дрвећем
забрањене шуме

ако се икада сретнемо
у гужвама градских улица
и удахнемо једно друго
у своја плућа
пустићу сузу јер знам
да си ми близу
а ја не могу да те нађем

ако се икада сретнемо
у просторијама нашег бескраја
а ја ти пожелим срећу у животу
јер знам да ћу заувек
остати само дух твоје прошлости
отворићу ти своје срце да
клином и чекићем уклешеш своје име на њега
нисмо се срели.

Током свог школовања, добио је многе награде међу којима су: 1. награда на конкурсу “Вук Милатовић” у организацији Филолошке гимназије у Београду, 1. награда на конкурсу “Десанка Максимовић” у организацији Ваљевске гимназије и Српске књижевне задруге, 2. награда на конкурсу “Живот” у организацији Факултета савремених уметности и награду Матице српске за свој целокупни рад током средње школе. Алекса тренутно има објављене три збирке: “Учећи моју мајку како да преболи”, “У ноћи када је црвени месец плакао” и “Песме после нас” (Панорама песама коју дели са још 5 ученика Карловачке гимназије.).

 

Ток промоције пратила је гитара музичке уметнице Бојане Вуцоње, чија балада је свакој песми дала посебан тон и оставила довољно простора сваком од нас да на јединствен начин прихвати и усвоји поезију младог песника, који је након завршетка музичке нумере уграбио прилику да се захвали Библиотеци као организатору и пријатељима на овако дивној вечери. Промоцију књиге водиле су библиотекарке Гоца Арсеновић и Јована Бакајлић.