Изложба: Живот и рад познатих жена шидске општине током 19. и 20. века

Данас је у Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ у Шиду осванула изложба „Живот и рад познатих жена шидске општине током 19. и 20. века “, посвећена женама које су својим радом, упорношћу, талентом и трудом оставиле значајан траг у области медицине, технологије, уметности, књижевности и др.

Изложбом су обухваћене следеће личности: Зора Радујков, Зорка Јанковић, Мирјана Лесек, Љиљана Бабић, Љубица Радић-Симовић, Гроздана Олујић, Јелица Станивуковић-Шиља, Јелка Матић-Лукић, Мирослава Миладиновић и Цветанка Тубић.

 

Када је област медицине у питању, истакла се заслужно Зора Радујков, рођена 1919. године у Моровићу у породици Фајст. Њена дела у области медицине се котирају међу најцитиранијим текстовима, а сам значај њеног истраживачког рада се огледа у томе што се и данас примењује у пракси медицине. Поред Зоре Радујков, медицини се посветила и Љиљана Бабић, рођена у Илинцима 1940 године. Своје радно искуство започиње у шидском Дому здравља као лекар опште праксе у Адашевцима, но воља и жеља за даљим усавршавањем одвели су је до специјализације нуклеарне медицине. У домаћим и страним часописима објавила је преко 200 стручних радова.

„Женским питањем“, бавила се Зорка Јанковић, рођена у Беркасову давне 1870. године у породици Костића. Крајем 19. и почетком 20. века писала је на тему охрабривања жена да се не стиде својих талената, већ да заједно раде на томе да делима мењају свет на боље. Њени чланци излазили су, имеђу осталог, у часописима „Женски свет“ и „Бранково коло“.

Одани заљубљеник сликарства и дрворезбарства 18. и 19. века у Срему и Војводини, несумњиво је била Мирјана Лесек, пореклом из Јамене. Своју страст пренела је на папир, те за њом сада остаје богата фото-документација, чији је садржај објавила у великом броју књига и часописа.

Путовања и путописи били су страст Цветанке Тубић, рођене 1921. године у Шиду. Посетила је 32 земље. Видела је све европске земље, затим је била и у Турској, Тунису, Сибиру, Кини и Израелу. Мештанима Шида је све до почетка ове године била живи извор информација и инспирација на некадашњи Шид, Шид у времену живљења и стварања Саве Шумановића, познатог шидског сликара и уметника.

Када се осврнемо на књижевност, свакако се истиче рад једног романсијера, бајкописца, есејисте, антологичара и преводиоца. У питању је Гроздана Олујић, рођена 1934. године у Ердевику. Дипломирала је и магистрирала енглески језик и књижевност на Филолошком факулету у Београду, а највише остаје упамћена у области књижевности за децу, где је написала неколико збирки бајки. За књижевно стваралаштво додељен јој је витешки орден Dannebrog.

 

У корист чињеници да женама иду од руке и технолошке области, говори рад Љубице Радић-Симовић, рођене 1946. године у Вишњићеву. Дипломирала је 1960. године на Технолошком факултету у Новом Саду, а већ наредне године одлази у Канаду и постаје члан Удружења инжењера Онтарија. Посебно је допринела решавању проблема одстрањивања цијанида из вода у рудницима злата.

Поред уобичајених области којима су жене биле вичне, издваја се изванредна преданост једне жене, да да свој допринос радничком покрету народне револуције. Реч је о Јелици Станивуковић – Шиљи. Рођена је у Шиду 1921. године. Иако кратког животног века, ипак је остала у сећању као изразито храбра жена посвећена револуционарном раду.

Позоришне представе овог времена биле су обогаћене умећем Јелке Матић-Лукић, рођене 1907. године у Шиду и Мирославе-Мире Миладиновић, рођене у Вишњићеву 1921. године. Јелка је наступала на сцени Српског Народног позоришта у Новом Саду, затим позоришта у Берлину, Сарајеву, Скопљу, Тузли, Зајечару, Краљеву, Крушевцу и Београду. Мирослава Миладиновић је била дугогодишњи члан Народног позоришта у Сремској Митровици и члан Драме Српског Народног позоришта. Својевремено је радила и као инструктор Аматерског казалишта у Батајници, док је поред тога писала поезију, приповетке и друге кратке форме, али никад ништа није објавила, те се њени рукописи чувају у породици њене пријатељице Милице Новковић.

 

Изложбом су обухваћене многе области у којима су поменуте жене оставиле значајан траг, али се исто тако оставило и простора за даље истраживање и приказ личности жена шидске општине које су на разне начине допринеле свом завичају.