* Народна библиотека - "Симеон Пишчевић" * Петра Koчића 1 - Шид *  тел: 022 712495  *   

Завичајне збирке чувају аутентичну културу завичаја. Оне имају,пре свега, социокултуролошки али и историјски,антрополошки и етнолошки значај. Завичајни фондови су и споне са будућношћу, стога смо дужни да га негујемо и развијамо и тиме избегнемо критику наших потомака.

bukvica-dositejПрвенствено се сакупљају дела локалног карактера, чија се садржина односи на одређену територију, дела аутора који су ту живели или су ту рођени, сва издања која су објављена у том месту. Завичајна збирка је издвојена из целокупног фонда, књиге се не користе ван библиотеке и музејског је карактера.

Завичајну збирку чине све публикације које се тичу људи на територији где се налази библиотека (публикације,постери,плакати...). У већим библиотекама збирке старих рукописних и штампаних књига чувају се у посебним просторијама, док се у мањим оне често налазе у оквиру завичајних збирки, као што је случај са Завичајном збирком у Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“.

Када говоримо о Завичајној збирци у Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ у Шиду, подсетићемо да се настанак ове библиотеке „веже“ за „Буквице“Доситеја Обрадовића,штампане у Бечу 1830.године а коју је Мита Орешковић поклонио 17. децембра 1849. Српској читаоници у Шиду. Можда је претерано рећи да су већ тада пуштени корени завичајности у овој средини, али чињеница је да се баш тај примерак “Буквице“ и данас налази у Завичајном одељењу ове библиотеке. Истовремено,17.децембар се обележава као Дан Народне библиотеке „Симеон Пишчевић“ у Шиду.

Преласком у нову зграду и Завичајна збирка добија нови, одговарајући простор. Монографске публикације су углавном писане на српском језику, али и на словачком, русинском, немачком. Један од, несумњиво, најстаријих докумената у овој збирци (некњижна грађа )је тестамент, руком писан 1852.године.

Вредна оставштина у нашој Завичајној збирци је она коју је оставио брачни пар Петелин. Цветанка Тубић, већ у низу поклања нашој библиотеци, па тиме и завичајној збирци, многе вредне публикација, књижне и некњижне грађе.

У завичајне ресурсе, сасвим извесно, спадају људи који су овде рођени, овде живели или стварали. Поменућемо само неке: Филип Вишњић, Георгије Магарашевић, Витомир Кораћ, Михајло Ковач, Сима Томовић, Симеон Пишчевић, Благоје Јастребић, Сава Шумановић, Илија Башичевић Босиљ, Гроздана Олујић, Мира Бањац...


Не смемо занемарити ни данашње активне ствараоце, пре свега то су Жељко Фајфрић, Ђорђе Јањатовић, Радивој Лазић, Ђорђе Воларевић, Веселин Вучковић...

У овом одељењу чувамо и неке примерке старе и ретке књиге. Најзначајнија је на почетку поменута “Буквице“ Доситеја Обрадовића. Затим, књиге из едиције Српска књижевна задруга, на пример „Књига о здрављу“ коју је приредио проф др М. Јовановић Батут 1896., књига „Ватрослав Лисински и његово доба“ од Фрање Кухача из 1887, Вергилијева „Енејида“ из 1907... Не превелик, али сигурно драгоцен фонд.

Уз све поменуто у завичајном одељењу Народне библиотеке „Симеон Пишчевић“ у Шиду имамо збирку новина, часописа, картографске грађе,  фотодокумената, плаката, документационог материјала и др.

Монографске публикације у Завичајној збирци

Завичајни фондови у библиотекама на нашим просторима „заживели“ су шездесетих година прошлог века. То можемо рећи и за библиотеку у Шиду, јер је постојање завичајних одељења било и условљено законима о библиотекама и њиховој делатности. И мада су се прикупљала дела завичајних стваралаца, просторне могућности нису обезбедиле услове да се у овој области у Шиду остваре значајнији резултати, упркос ангажовању библиотекара задуженог за овај део рада у Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“. Преласком у нови објекат и одвојеним одељењем за завичајну збирку створени су услови за испуњавање задатих обавеза.

До сада је у Завичајној збирци евидентирано у инвентарне књиге скоро хиљаду монографских публикација. Трећину поменутог броја написало је 85 аутора, завичајних стваралаца. Већим делом реч је о књигама поезије а затим следе романи, критике, путописи, мемоари. За нас су, наравно, од великог значаја „Мемоари“ Симеона Пишчевића и мемоари Александра Пишчевића.

Поседујемо и неколико монографија, које су и најтраженије штиво Завичајне збирке. Монографију Шида написао је Сима Томовић, а географску монографију Радован Ђурчић. О Беркасову су писали Леона и Владимир Хајдук. Ивица Кубик је аутор монографије Сота...
Сви поменути наслови често се користе код писања семинарских и стручних радова, те тако имају и практичну вредност.

Биографијама, углавном, бавили су се Жељко Фајфрић и Ђорђе Воларевић, који су обрађивали ликове из наше историје и верског живота. А из области кулинарства значајан допринос нашој збирци дао је Радивој Лазић. Међу „плодније“ завичајце сврставамо и Ђорђа Јањатовића, који се опробао у више жанрова.

 

Нема више чланака у овој категорији. Ако се приказују поткатегорије, оне могу да садрже чланке.

 
© 2012 Народна библиотека - Симеон Пишчевић - Шид. Сва права задржана.

Поставио и одржава Шидски портал™ sidski-portal